BlogOpen ili kako sam ponovo počela da pišem blog

Twitter i ja, blog i ja, a za sve je kriv Slavko Ilic. Pitate se kako?

Volonteri u dusi,  sa snaznom zeljom da promenimo nesto, pokusali u EMPRONA-i. Preuzela sam njegovu duznost ne sluteci da ce me to poznanstvo dovesti cak do ovde. Postepeno otvorila nalog na twitteru, pokusala da pisem i blog ali bez nekog uspeha. U medjuvremenu sam ucestvovala u jednoj lepoj prici, koju je Slavko kasnije objavio na svom blogu. Na njegovom nalogu sam videla da ide na BlogOpen. Twitter sam pre koristila iskljucivo da ucim nove stvari od iskusnih ljudi koje sam pratila, i po nekada za zabavu. Blog Open me je privukao odmah, jer upoznati sve te divne ljude je bila i vise nego odlicna ideja. Izbor je bio jasan u startu – volontiracu!

Bila sam prezadovoljna energijom koja se sirila Spensom ova dva dana, upoznala sam mnogo zanimljivih i dobrih ljudi. Naucila sam mnogo. I obecala da cu sto pre da otvorim blog i da pocnem da pisem. I evo, ispunila sam obecanje, tj deo.
Pocela sam.  Obicno kazu da je najteze poceti, ali mislim da je u ovom slucaju najteze ostati konstantan i biti zanimljiv citaocima. Trudicu se da uspem u tome primenjivajuci sve ono sto sam do sada naucila.

Svakom novom blogeru saveti dobro dodju, kao i komentari – dobri i losi.  Poucena poslednjim predavanjem na BlogOpen-u, Motiv(a)kcija by Ivan Cosic, ohrabrujem vas da mi pisete.

A ja cu odrzati obecanje, i cim sumiram utiske, stize i detaljan izvestaj!

1 9 10 11