DaFED#39: Ko sve sakuplja informacije o vama i kako se one primenjuju na IoT aplikacije?

U Novom Sadu se prošle srede održao 39. po redu DaFED meetup. Na temu Internet of Things, prisutnima su pričali Nebojša Stojanović  i Vladan Joler.

Šta je to Internet of things (IoT) i koji se alati koriste u izradi takvih projekata, objasnio je Stojanović.

Termin je prvi put definisao Kevin Ashton, 1999, kao koncept po kome će u budućnosti razni objekti koji su po svojoj prirodi pasivni, biti u mogućnosti da se konektuju na internet i dalje komuniciraju preko interneta sa drugim objektima i ljudima. Objekt je bilo šta što može da skupi informacije o sebi i svom okruženju, i da te prikupljene informacije dalje prosledi.

Nebojša Stojanović

Kako kaže, IoT je prirodna faza evolucije procesa komunikacije putem interneta. Prvu fazu je odlikovala statičnost sadržaja, potom je pojavom društvenih mreža komunikacija postala mnogo dinamičnija, da bi se sad evolucija nastavila na IoT.

Struktura IoT aplikacije i alati za razvoj

Ekspanzijom IoT došlo je i do pojave raznih alata koji olakšavaju kreiranje IoT rešenja. Većina dostupnih alata nudi već gotova rešenja koja uz odgovarajuću kombinaciju sa drugim rešenjima i nadogradnju omogućavaju lakšu izradu gotovog proizvoda. Dva alata koja Nebojša preporučuje su Microsoft Azure i FIWARE.

Ono što karakteriše arhitekturu IoT rešenja je slojevitost, gde se rešenje dekomponuje u nekoliko apstraktnih slojeva pri čemu svaki sloj obavlja neki specifičan zadatak i opslužuje one nivoe iznad sebe u hijerarhiji.

Nebojša je publici predstavio neka od rešenja na kojima je radio, u oblasti pametnih gradova i pametne poljoprivredne proizvodnje. Na primeru ekoNET IoT rešenja, Stojanović je predstavio strukturu aplikacije koja je kreirana uz pomoc Microsoft Azure.


Internet of Bad Things

Koji su potencijalno negativni aspekti koji se tiču IoT i uopšte komunikacije na internetu, pričao je Vladan Joler. Na vrlo zanimljiv način, Vladan je publici prikazao kako informacije “putuju” preko interneta, kroz koje sve države i državne regulative prolaze i vizuelno predstavio celu mrežu provajdera koji su uključeni u komunikaciju.

Ono što je dodatno zanimljivo je činjenica da se svi podaci koji se šalju preko interneta, dalje koriste u druge svrhe, a pri svom “putu” najčešće do njih dolaze Google Inc, Facebook Inc, Gemius SA i Twitter, koristeći tzv. 3rd party servise.

Vladan Joler

Ne tako transparentan, tj. javnosti predstavljen, biznis model Gugla je prikupljanje podataka o korisnicima, kao i njihova upotreba za što bolje plasiranje oglasa (na koje će korisnik kliknuti). U Srbiji ne postoji (mnogo) agencija koje se bave ovom vrstom analiziranja podataka i ponašanja korisnika, ali u svetu ovaj biznis je dosta zastupljen.

Korisnicima se na osnovu podataka prikupljenih o njima plasiraju targetovani oglasi koji se u velikom meri podudaraju sa njihovim interesovanjima. Besplatne mobilne aplikacije, koje su vrlo popularne, takođe imaju svoj biznis model zasnovan na prikupljanju podataka o korisnicima.

Ukoliko pogledate kojim sve informacijama jedna besplatna IM aplikacija traži da pristupi prilikom instalacije, biće vam mnogo jasnije. Svi privatni podaci koje korisnik (ne)svesno daje se dalje upotrebljavaju i prodaju u marketinške svrhe. Vrednost ovih IM kompanija je vrlo visoka upravo zbog količine informacija koje poseduju i prikupljaju o korisnicima.

Kako je sve ovo povezano sa IoT?

Kako Vladan kaže: “IoT je ista ova priča, samo na kub”, upravo zbog kvaliteta informacija koje se mogu putem senzora prikupiti. Jako je bitno da se razmišlja o biznis modelima koji se u IoT rešenjima mogu primeniti kao i nivou bezbednosti podataka koji se prikupljaju.

U drugom delu predavanja, Joler je predstavio i kako država prikuplja informacije o stanovništvu preko SIM kartice mobilnog telefona, kada i koliko često im pristupa.

Istraživanje koje je Joler sproveo, predstavlja detaljnu analizu podataka koji su dostupni o korisnicima koristeći samo META podatke iz zaglavlja mejlova. Više o ovom istraživanju možete pogledati na video snimku Vladanovog predavanja.

DaFTER

Nakon predavanja održan je i DaFTER, gde su prisutni mogli da se povežu i razmene mišljenja i iskustva o temi predavanja. Decembarski DaFED meetup podržale su kompanije Eton Digital i Vega IT Sourcing.

Ukoliko ste propustili i neki od prethodnih DaFED okupljanja, predavanja možete pogledati i na zvaničnom YouTube kanalu organizacije.

Leave a Reply

Obavesti me o novim komentarima na e-mail. (Moguće čak i ako niste komentarisali Obavesti me)